Andriana Art Poetry

Aleksandar Vučić bi danas, možda više nego ikada, trebalo da pazi na reči koje koristi kada govori o susedima Srbije. Balkan nije prostor u kojem se reči o neprijateljima mogu izgovarati olako. Ovaj region već poznaje cenu nacionalizma, političkog straha i retorike koja od suseda pravi pretnju. Zbog toga govoriti o Albaniji, Kosovu i Hrvatskoj kao o nekoj vrsti saveza usmerenog protiv Srbije nije samo politička poruka. To je poruka koja može dodatno hraniti napetosti na prostoru koji još uvek nosi ožiljke prošlosti. Ali postoji još jedno pitanje koje se ne može zanemariti. Pre nego što političar počne da traži neprijatelje preko granice, trebalo bi da pogleda posledice sopstvene politike. Vučić već dugo pokušava da održava Srbiju između različitih centara moći: Evropske unije, Moskve, Pekinga, a sada sve otvorenije i Kijeva. Takva politika može neko vreme izgledati kao diplomatska sposobnost balansiranja. Međutim, što su međunarodni odnosi napetiji, prostor između tih različitih interesa postaje sve uži. Ne može se beskonačno hodati u svim pravcima istovremeno. Kada počneš da gubiš ravnotežu, najlakše je pokazati prstom prema spolja i reći da su se drugi udružili protiv tebe. Ali možda najveća opasnost za Srbiju neće doći iz Tirane, Prištine ili Zagreba. Možda neće doći ni sa jedne granice. Možda će doći iz pogrešnih političkih odluka donetih u Beogradu. Srbija je poslednjih godina prošla kroz duboke unutrašnje tenzije i proteste. To su pitanja koja zaslužuju političke odgovore, a ne stvaranje novih spoljašnjih neprijatelja. Posebno je opasno koristiti Kosovo kao mesto na kojem se unutrašnja politika pretvara u međunarodnu konfrontaciju. Kosovo se neposredno graniči sa Srbijom, dok je ceo region povezan savezima, interesima i velikim međunarodnim silama. Jedna pogrešna procena ne bi nužno ostala problem samo jedne države. Balkan vrlo dobro zna koliko brzo mala iskra može postati veliki požar. Zato odgovornost jednog državnika nije da ubedi svoj narod da je okružen neprijateljima. Njegova odgovornost je da učini sve da ih ne stvori. Vučić ima pravo da kritikuje politiku Albanije, Kosova ili Hrvatske. Ima pravo da smatra njihove vojne ili političke sporazume nepovoljnim za interese Srbije. Ali kritika nije isto što i stvaranje slike neprijatelja. I možda bi danas najvažnije pitanje trebalo da bude drugačije: Da li je zaista problem u onome što rade susedi Srbije, ili u činjenici da je srpska spoljna politika pokušala da stoji na previše različitih strana istovremeno? Istorija nas uči da političari često traže neprijatelja daleko od sebe kada više ne žele da gledaju ono što se događa pred njihovim vratima. Ali istorija nas uči još nečemu: zlo ne mora uvek doći preko granice. Ponekad dođe kao posledica sopstvenih odluka. A na Balkanu pogrešna odluka jednog čoveka može postati cena koju će platiti milioni ljudi. Zato danas ovom regionu nije potrebno više neprijatelja. Potrebno mu je više odgovornosti.